Život je kurva

Moj je život
puno mlađi od mene
i kad izađe na igalište
nalazi starije drugare
voli da uči didaktički
kroz igru
razmeženko
a i ne puštam ga često
nežnog je zdravlja
i voli svašta da stavlja
u usta
pa posle ja moram
kod lekara.

I ne pipaj igle i špriceve
sto puta sam mu rekla
ne uzimaj sve što ti daju
nije bombona
sve što je zamotano
i jednom u parku
i par puta među nekim
pesnicima
otme se kao s lanca
ma voli i slikare
i dramske pisce,
nema izgrađen ukus
uopšte.
Pa posle ja sam kurva.

Božija pička

Uvek sam htela
božansku ljubav
da me pričesti
svetom kitom
ubih se tražeći
po religijama
kovrdžavim I plavim
visokim I duhovitim

Uvek sam htela
boga sa mudima
u mojim ustima
napuših se kurca
a I pesnica
bilo je krvave strasti
I ničeg plemenitog
za duvanje.

Uvek sam htela
poeziju od krvi I mesa
rodila sam decu
plaču prilično ritmično
I život je brz
u njima
I moje pesme cure
više gorko nego slano.

Uvek sam rimovala
život
sa pičkom.

Mrtav i beo

Leš moje ljubavi
hoda
bestidno go
mlitave kite
bledih jaja

truli na nogama.

Ne znam šta rade
vaše mrtve ljubavi
ali moja plaši ljude.

Andrej

Alo! Jeste li čuli za Andreja Pejića?
Kad sam čula čak I ja, koja se brani od svih senzacija svim silama, mora da ste I vi čuli.
I da li kenjate glasno ili sebi u bradu nešto o pederima I trandžama u ovom ludom svetu? Ili spadate u pedere I trandže pa mislite da dolazi vaše vreme? Ili ste ludo ljubomorni iz ovih ili onih razloga na prelepog Andreja? Ili ste se već zaljubili?
Ne reagujete? Ne verujem.
Ja ne mogu da spavam od uzbudjenja od kad sam saznala da postoji taj momak. Pa on se spustio na svet kao povratak Hrista! Samo što ne verujem da bi Džiza bio toliko zapažen. Mislim, s onakvom kosom!
Kada ste poslednji put videli I čuli nekog toliko mladog, toliko neobičnog, toliko uspešnog, sa toliko integriteta I hrabrosti? Meni je ovo prvi put, majke mi.
Andrej nije prosto pomerio granice. On ih je elegantno zgazio čizmicom broj 44 I one su se spržile od nemoći. Granice među polovima, zatim između senzacije I čuda, popularnosti I autentičnosti, hrabrosti I osećanja za pravi trenutak. On je stvorio pravi trenutak, čudo I ultimativnu seksualnost. Pokušavali su pre njega, naravno. I uspevali na parče. Svet se uvek vraćao omiljenom ropstvu mačizmu I ženstvenosti, tu I tamo modifikujući stereotipe o tome šta je lepo, cool, sexy. Možda je zajeb do sada bio u tome što su pokušavali umetnici, muzičari, pisci. Većina najboljih je sagorela do samouništenja na samom vrhu. Možda je to bilo najtransparentnije što su mogli da urade, pa da ih čovečanstvo upiše u genetsko nasleđe. Možda glupi ljudi I dalje najbolje zapamte onoga ko je umro u mukama. A opet, kad bi nešto Džiza stvarno hteo da nam kaže, da li bi došao lično ili bi poslao nekog glasnika, pripremljenog za opstanak u ovom vremenu. Mislim, nošenje krsta nije samo preterano retro, nego je prevaziđeno!
E pa, ko god ga je poslao, Andrej je svetlonoša. Ne glasnik iz budućnosti, nego Budućnost lično. Završni proizvod evolucije. Peti element. Raspolaže jedinim oružjem protiv zla, koje obara sa nogu svakog ko ima oči. Ultimativna lepota. Sve možete dovesti u pitanje (ako ste seronja) kada je Andrej u pitanju, ali morate priznati, pa makar vam to priznanje vezalo jezik u čvor I popelo želudačnu kiselinu u nos, da je on prelep, kako god ga prikazivali. Kad nastupa kao žena, on je labud među patkama. Kad je dečak, on je Veneros, a ja sam shvatila šta misle pisci ljubavnih romana kad pišu o nekakvim leptirima u stomaku. On zrači. Bukvalno. Neki obožavalac je napisao da on ima neko sopstveno svetlo koje ga svuda prati. Ja videla.
Duboko verujem u seksualnost iznad polnosti. Polnost je samo instrument kojim merimo sposobnost telesne radosti, koja je čista energija ultimativne ljubavi, kanalisana ljudskošću. A ja se zaklinjem u ljudskost.
A onda se pojavio Andrej.
Prepun raznolike ljudskosti. Ranjivo mlad. Beskompromisno izložen. Apsolutno prelep. Spreman da uloži sve što ima. Razigran. Opušten. Ima najviše od svega što sam ikada u ikome videla. I sigurno mu je potrebno sve što ima, jer je tek počeo. Iskustvo življenja među ljudima zna da vam uzme sve što imate. Osim ako stalno dajete sve od sebe.
Toliko sam srećna! Zato što sam pomislila da možda ima nade za čovečanstvo, a to mi odavno nije palo na pamet. A kad neko u Srbiji to pomisli, ta energija para beznađe, kao munja noćno nebo u oluji. I najneverovatnije od svega, dečak ima bre babu u selu Vojska kod Svilajnca. Naš je, jebote!
Kada ćete početi da se ponosite njime, kao što se ponosite teniserima, fudbalerima, erima, rima, ima, ma, a?
Ovakvu struju nismo imali još od Tesle, valjda uviđate.
Zaklinjem se u Andreja svim što mi je sveto: autentičnošću, kreativnošću, apsurdom I strašću.
Tako mi Andrej pomogao!