Seks i Balkan

Sta treba maloj deci? Ne dajte da vas zavede ozbiljna bezazlenost ovog pitanja, jer tačan odgovor se ne nalazi u ponuđenim opcijama i glasi: Maloj deci treba jebati mater.
Nisam to sama izmislila, ne bi mi ni sinulo, da me nije prosvetlio beogradski novi novi talas urbane muzičke orijentacije. Momke iz grupe ( za koje se nadam da su sami smišljali tekstove) još nisam upoznala, ali ovom prilikom ih pozivam na grupnjak sa zastrašujućim brojem majki male dece, koje jesam upoznala. Ima ih vanbračnih, bračnih, bezobrazno netaknutih brakom, kao i udovica i raspuštenica. Svima im je zajednički nedostatak seksa kvantitativno ili kvalitativno ili i jedno i drugo. Nisu krivi siroti muževi kojih nema jer beže, ili nisu živi, ili ih prosto nema. Niko nije kriv. Samo su se svi zajebali.
Poznajem majke male dece koje su se udale za ljubavi svojih života. Neke su još uvek zaljubljene u svoje muževe. Obično one koje ih retko viđaju, jer eto, nisu tu – rade u drugom gradu, rade noću, rade u drugoj državi, rade u zatvoru... Poznajem i neke majke male dece ostavljene zbog drugih i šta ćeš, mlađih žena, posle silnih godina ljubavi.
Ukratko, poznajem one koje podnose brak i one koje ga više ne podnose – što ne znači nužno da su se i obezbračile. A, da. Poznajem i žene koje još nisu bile u braku, pa misle da žele LJubav, Brak i Porodicu, ali to je zato što nisu bile u braku i nemaju poroda. Ova priča nije namenjena njima. Njima ne vredi govoriti. Misle da se to na njih ne odnosi jer su drugačije, pametnije, plemenitije, sposobnije za ljubav, davanje, žrtvovanje. Blagosloveni nedostatak iskustva! Uvek bude nagrađen. A pobednička boca šampanjca peni kao Ariel na 90 stepeni u mašini punoj upišanih, a uprkos pampersu, bogami i usranih zekica i puca kao pička prilikom prirodnog porođaja, ako ne iseku na vreme.
Izazovi svakodnevnog života majki male dece su tako odvratni, zli i lobotomični, da pošto nisu izmislili Nobela za preživljavanje majčinstva u ranom periodu ( a ni u kasnijem, čini mi se), a ni Oskara za životnu ulogu majke, domaćice, glavnog finansijera, ljubavnice, prijateljice, taksiste i perača prozora na vratolomnim visinama, majke male dece treba da se snađu po pitanju nagrada i priznanja.
Kao prvo, treba da nađu momke. Nekoliko komada za različite termine i potrebe. Obično se takvi i pojavljuju, samo dok ste još uvek žrtve LJBP iluzije, ubeđene ste da treba da odaberete jednog, volite ga i budete mu verne. Sloboda je u izboru, naravno, kao što zna svako ko se imalo oduhovio. Zajeb je u broju. Jer, možete IH izabrati i voleti IH i biti IM verni. Monogamija nije prirodna za ljude, ali ta strašna, duboko skrivena egopodrivačka tajna je provaljena!
Kad su svarili ono da žene vole seks barem isto ko i oni, progutaće i ovo, ne brinite. Možda za petsto godina, ali dobro. Borimo se za slobodu budućih praunuka naših praunuka. Jedino me ljuti što neću biti tu da zadovoljim radoznalost. Kako će oni da se nose sa pritiskom nezagarantovane vernosti? Pa ti neki budući odnosi u kojima su potrebe i želje na otvorenom, a ljubomora i posesivnost zakržljala atavistička pojava. Ne mislim da će ženama biti mnogo lakše, ali one su genetski spremnije na avanture prihvatanja novih vrednosti. Jebeno je što više neće moći da se prave da ne znaju kad ih muževi varaju ili da sumnjaju da ih varaju. Moraće da znaju, ali ne u okvirima pojma «varanje» jer to neće postojati. Uvek će biti odluke o monogamiji, jer sloboda je, da apsolviramo, u izboru, a ne u krstu koji odaberete. Ali vernost sebi će izaći iz okvira sebičnosti i dati dostojanstvo svetom nastojanju da budemo ono što jesmo, makar u nekim delovima sebe bili pohotni, promiskuitetni, perverzni, prosti i prljavi. (Mnogo dobrih reči ima na P, moram da primetim – a kad krenu u nizu, prosto prže!) Dakle strašno me zanima smrt balkanskog mačizma i volela bih da je olakšam, koliko god mogu. A pošto sam majka male dece u ovoj zemlji, ja znam da mogu sve.